Crea sito
LOKALNE VESTIPOLITIKAVESTI

Oglasio se Marko Milošević iz Moskve!

Sin Slobodana Miloševića o progonu porodice, pokojnom ocu, životu u „izgnanstvu“, u Moskvi.

Marko Milošević
Marko Milošević

Posle 5. oktobra 2000. godine i rušenja Slobodana Miloševića sa vlasti njegova supruga Mirjana Marković i sin Marko izbegli su u Rusiju, a ćerka Marija utočište je našla u Crnoj Gori, dok je bivši predsednik Srbije preminuo u Hagu.

Sin Slobodana Miloševića Marko i danas živi Rusiji, a nedeljnik „Afera“ je objavio intervju sa njim.

Stojim vam na raspolaganju i ne znam šta bih vam mogao nešto novo da kažem. Uvek ista tema – Miloševići. Ali vas molim da, zbog imena pravednika ne težite tabloidnosti i prenesite ono što vam kažem. Dosta mi je više „rekla – kazala“- bio je jasan naslednik bivšeg predsednika Srbije.

U intervjuu Marko Milošević govori o medijima, o ocu Slobodanu, progonu porodice Milošević, o prijateljima i onima koji su izdali njegovu porodicu.

On nema poverenja u medije.

Madona nije moja

Sve možete proveriti. Diskoteka Madona je vlasništvo izvesnog Miće Ciganina. Pitajte ga od kada do kada sam mu platio zakup i koliko. Prve godine u Madonu je uloženo 20.000 maraka, mada su mediji procenjivali na milion maraka. Kako se posao razvijao, tako je i više ulagano. Sigurno ćete me pitati otkuda mi novac? Nije sigurno od zajma za Srbiju, kako su mi neki i to čudo pripisivali. Nisam nikoga ošetio, niti prevario. I vrapci u Požarevcu znaju da sam prvi novac zaradio od takmičenja. Sponzori su se utrkivali koga ću od njih da promovišem. Za koga sam pravio dečiji park koji je totalno bio neprofitabilan? Dakle, sve je jasno i legalno. Ulagao sam u Požarevac u Srbiju.

Pa vidite šta sve pišu i izmišljaju. Ako odgovoriš na njihove izmišljotine smatraju da se braniš. Ako daš izjavu, oni je za rad senzacionalizma izokrenu. Nisam želeo niti želim da budem u žiži javnosti, čak dok sam se se uspešno bavio automobilizmom o meni su pisali samo u kontekstu protiv mog oca i moje porodice. Jednostavno stvaraju atmosferu linča bez ikakvog povoda. Zaista, nemam nameru niti potrebu da se bilo kome pravdam, ali brate, baš ga preteraše svih ovih godina – kaže Milošević
Marko je potom objasnio i kakav je otac bio Slobodan Milošević.
Roditelje ne biramo. Ja sam imao sreću. Meni je Slobodan Milošević otac. Kao otac, bio je najbolji koga sam mogao i da zamislim i, svakako, bolji nego što sam zasluživao. Njemu ostaje slava, a meni sveta uspomena i doživotna rana.
Marko se osvrnuo i na sudski proces koji se u Srbiji vodi protiv njegove porodice.
Sve je to namerno i smišljeno organizovano, kako bi napakostili Slobodanu. Znali su koliko je voleo porodicu i šta smo mu značili. Hteli su na taj način da dovedu u pitanje njegovu odbranu i njegovo zdravlje. Odbranu nisu doveli u pitanje, tu je bio superioran i tako se držao do poslednjeg dana, zato su morali da ga ubiju pred sam kraj suđenja. Optužnica je bila ogromna, a on ju je prosto rasturio ali, nažalost, to je platio glavom.
On objašnjava i kako je doživeo uspon i pad svog oca:
To je bio ogroman stres za celu porodicu. Čovek je branio svoju zemlju i na kraju od bezočnika i bestidnika izgubio glavu. Samo kakav su na njega pritisak vršili domaći i strani faktori, kako bi ga slomili. Kada mu ništa nisu mogli onda su mu pripisivali razne afere kako bi ga diskreditovali i kod onih koji su verovali u njega. Optuživali su ga za genocid, kao nalogodavca ubistava, čoveka sa ogromnim bogatstvom. I na kraju ništa od toga nisu mogli da dokažu. I danas, ko zna iz kojih razloga, puštaju izmišljene priče tražeći linč ostatka porodice. Njega su ubili, a nas muče. Moj otac se nije uklopio u koncept krojenja sveta, pa se suprostavio zapadu. Pobunio se protiv kolonijalizma koji zapadne sile nose sa sobom, gde god stignu. I kad su ga srušili, doveli su na vlast one koje su finansirali. Marionetska vlast u Srbiji jedva je dočekala da ga prevarom isporuči Hagu, zato što je branio svoj narod previše energično i predugo za ukus američke i vlada evropskih zemalja. I zbog toga je kriv. To je bila jedna loša farsa kojom je trebalo da se opravdaju zločini nad Srbijom.

SLOBA KAO HRIŠĆANSKI MUČENIK

Kako kaže, posle smrti počast su njegovom ocu odali i neprijatelji.
Od embarga do bombardovanja, puča i Haga, za 10 godina vlasti i pet na muci, pokazao je nesvakidašnji format ličnosti što su posle smrti priznali neprijatelji i još uvek priznaju. Na vlasti, potvrdio je da su zaista veliki ljudi lišeni malih slabosti. Na muci, u zatvoru, na sudu, pod svakodnevnim pritiscima i napadima, pred očima celog sveta, u brizi za nas i sa sve gorim zdravljem, mrcvaren i trovan, zadržao je sve svoje sposobnosti i kvalitete i, možda, pre svega, dostojanstvo ranih hrišćanskih mučenika. Kao da je usud našeg naroda da se borba za dostojanstvo plaća glavom, u najboljem slučaju slobodom koje su lišeni, u samoj Srbiji i van nje, svi oni koji su je branili. Nedao Bog nijednom Srbinu, niti bilo kome drugome, da izgubi glavu, zbog toga što je patriota i što brani svoju zemlju. Sve što je Sloba rekao 2. oktobra 2000.godine, nažalost, se ostvaruje. Jednostano bio je veliki vizionar. Praviće ga od blata. Posle 5. oktobra 2000. godine kada je DOS preuzeo vlast i sve negde do 2012. godine u Srbiji je prodato sve što se prodati moglo. Na scenu je stupila pljačkaška privatizacija i tajkunizacija, koja je zemlju dovela na ivicu bankrotstva, Da je moj otac to uradio obesili bi ga na sred Terazija! Vidim da malo ko odgovara za taj lopovluk – kaže Marko Milošević.

On objašnjava da nije bežao od mafije kada je napustio Srbiju.

Nikome se nisam zamerio i zbog toga nisam napustio Srbiju. Poslovima koji mi pripisuju nisam se bavio. Uostalom to je poznato nadležnim organima. Dakle, jedini i isključivi razlog moga odlaska je bila bezbednost porodice, jer je bila u pitanju izdaja i nasilje, a kako su se kasnije stvari odvijale sve je išlo na to da nas istrebe.

On je demantoivao i glasine da su Miloševići  u Rusiju preneli četiri milijarde dolara.
Neka hrane svoju decu svim tim parama za koje kažu da smo mi pokrali i sklonili. A evo, ja im poklanjam sve što nam nađu. Neka ih sram i stid bude. Pa, ti isti “poštenjakovići”, što nam pakuju afere, su obišli ceo svet tragajući za Slobinim parama, koje ne postoje. I šta su pronašli? Zar mislite da ne bi prijavili svaki pronađeni dolar kako bi ga diskreditovali.

Živim skromno
Od čega sada živite? Priča se da se bavite velikim biznisom. Šta je istina?
Sada nemam prihode, a kako i da ih imam kad sam opljačkan i kad mi se ne dozvoljava da radim. Nije mi isplaćena šteta ni osiguranje? Za bisnis je potreban novac, ne bavim se biznisom, pa onda izvucite zaključak.

I Holbruk se interesovao za nepostojeći novac, ali mu je moj otac unapred rekao da mu poklanja svaki cent koji nađu.I, šta je bilo? Nije to igla u plastu sena da se ne pronađe, a bilo je angažovano skoro pola sveta.

On se osvrnuo i na mnogobrojne spekulacije da su njegovi roditelji naložili brojna politička ubistva.
To je strašno i nemam nameru da ulazim u takve polemike. Zaista, nemam komentar. Ali, znam da će doći vreme kada će istina isplivati na površinu.

Kako kaže, od kada su u nevolji brojni prijatelji su okrenuli leđa porodici.

Ako ima nešto pozitivno u celoj stvari onda sam se napokon rešio grebatora i ulizica i po tom pitanju se osećam veoma dobro. Jedan deo njih se poneo kao i Vuk Branković, pre šest vekova. Prodali su svog šefa, njegove ideje i svoju čast zarad političkog interesa. Takvi prodaju veru za večeru. To dovoljno govori o kakvim je ljudima reč, ako se uopšte tako mogu da nazovu. Sada oko sebe i za svoje prijatelje imam samo one koje sam zauvek takvima i smatrao i koje sam za prijatelje želeo.
Kako kaže često razmišlja o usudu koji ga je pogodio – da bude sin predsednika države.
Često razmišljam o tome i znam da sam bio mnogo srećniji kao sin bankara nego predsednika države. Jer, to je ogroman pritisak na porodicu. Kamo sreće da je ostao bankar danas bih imao živog oca i zajedno bi živeli u porodičnom gnezdu. Ovako čovek izgubi glavu ni kriv ni dužan, boreći sa za Srbiju. To mu malo ko priznaje, ali vreme će pokazati ko je bio Slobodan Milošević. Praviće ga od blata.
Kako kaže, ipak je imao i neke koristi od toga:
Jesam, kada sam se bavio automobilizmom. Sponzori su se sami nudili i utrkivali ko će preko mene da se reklamira. Da li je to kriminal? Ili je nemoralno?
Na pitanje kada misli da se vrati u Srbiju, s obzirom da je 14 godina van zemlje kaže:
U Beograd dolaze razne belosvetske protuve, šiptarski teroristi, razbojnici, siledžije i velikodušno se amnestiraju. Važno je da protiv mene postoje neke fantomske prijave. Baka mi je streljana na Banjici, otac ubijen u Hagu. Ne želim da budem upisan u statistiku žrtava izdaje i fašizma, bez obzira kakvo ime one danas nose. Posle zle sudbine moga oca malo kome verujem. Nadam se da deo nove vlasti prepoznaje naše probleme.

On nije ni demantovao ni potvrdio novinske priče da je bolestan i da se ponovo oženio:

Meni je tih priča dosta i ravnodušan sam prema njima. Jer, su ih izmišljali i pre pa me ni sad ne čudi. Dakle, ništa novo. Pozdravite dušebrižnike i poručite im da se ne sekiraju – dobro sam i zdravo, živim normalan život, nemam nikakav biznis , redovno se čujem sa porodicom i prijateljima. To je sve što imam da kažem.- zaključio je Marko Milošević u intervjuu za „Aferu“.

Izvor: Afera

Related Articles

Close