Crea sito
GOLUBACKULTURAVESTI

DRUGI PUT PO REDU U GOLUPCU: Dan rumunske (vlaške) kulture (VIDEO)

Mihai Eminescu je veliki pisac koji je u svojoj poeziji najbolje opisao dušu vlaškog naroda. Ono što je za engleze bio Šekspir,za nemce Gete to je Eminesku za vlahe (rumune).

Nažalost pripadnici naše zajednice koji žive južno od Dunava nisu imali prilike da se upoznaju sa poezijom koju je pisao Mihai Eminescu.Razlog je i nemogućnost školovanja na maternjem jeziku naše zajednice. Sada pokušavamo kroz razne aktivnosti da ovu nepravdu ispravimo. Obeležili smo ovaj dan iz razloga što želimo duhovno jedinstvo sa pripadnicima kulture kojoj sami pripadamo,hoćemo da pokažemo da smo jedinstvena kulturna celina i da nas nikakve zamišljene granice ne mogu sprečiti u očuvanju naše kulture. Osnov svake kulture,pa i naše je je naš jezik. Ako izgubimo maternji jezik izgubićemo i našu dušu. Velika posećenost dokazuje da naša zajednica postoji i da se nit ka sopstvenoj kulturi nije prekinula,što me veoma raduje.

Naravno mi kao organizatori hoćemo da pokažemo da smo deo srpskog društva i da ljubav prema sopstevnoj kulturi,naše rodoljublje ne umanjuje naš patriotizam prema našaoj državi. Naša zajednica je to i pokazala kroz istoriju.Mi živimo zajedno sa pripadnicima većinskog naroda vekovima i živećemo vekovima . Tolerancija i prijateljstvo koje postoji između ova dva naroda treba da se nastave.Poštovanje i suživot se upravo vidi i u učestvovanju pripadnika većinskog naroda na manifestaciji.Naravno postoji i deo srpskog društva,koji ne razume potrebe svojih sugrađana druge nacionalnosti. Mi smo tu da im pružimo ruku prijateljstva,jer je to jedini put ka boljem životu i sreći. Ustav Srbije,zakoni R Srbije kao i multirateralni i bileterarni ugovori R. Srbije svim zajednicama u Srbiji,tako i našoj vlaškoj(rumunskoj) garantuje kolektivna prava na medije,slobodu veroispovesti,obrazovanje na maternjem jeziku i promovisanje sopstvene kulture.

Srbija je zemlja koja treba da se ponosi sopstvenim društvom ,jer je zemlja različitih kultura,multi kulturalna. Sinteza različitih kultura našoj zemlji daje prednost nad drugim društvima gde ne postoji kulturno bogastvo koja ima Srbija.

Program manifestacije je imao cilj da pored bogate tadicionalne kulture naše zajednice pokažemo i druge segmente naše kulture: urbanu,crkvenu,modernu kulturu koja se polako ali sigurno širi unutar naše zajednice. Suština naše kulture je tolerancija i ona kao takva je sastavni deo evropske kulturne baštine. Pored kulturno umetničkog ansambla iz Bariča koji su igrali dva spleta rumunskih igara i jedan srpski,prestavili su se i instrumentalisti, Boris Janković iz Osnića na gajdama i saksofonu,Veljko Vladić iz Brnice na harmonici,Mikica Pavlović iz Krivače na violini,Dragi Janković iz Golupca na fruli, sa tradicionalnim instrumentalima naše zajednice,dok je Viktor Đorđević na violini i maestro Miloš Đorđević na harmonici prestavili klasičnu umetnost. Anđela Miloradović iz Kusića je na gitari otpevala poznatu pesmu „ Cucu cântă bate vina de rasuna Bucovina“ Poznati pevač rumunskih(vlaških) pesama Staniša Paunović iz Turije pored pesme koju je otpevao učestvovao je i u recitatorskom delu zajedno sa Zoranom Petrovićem iz Dubočke,Ionelom Stoicem iz Novoga Sada i decom: Danijelom i Draganom Srijkić iz Topolovnika,Anđelom Milunović iz Kudreša Antoniom Iris i Ionom Konstantinom iz Žitkovice. Vokalni solisti koji su učestvovali su: Zlatko Ionović iz Kladova sa epskom pesmom „Balada lui Baba Novac“ Milun Milunović iz Kudreša sa pesmom „Dunerișe apă lină“ Sara i Petra Nikić iz Rašanca sa pesmom „ Gergina“ kao i Sofija Nikić iz Rašanca sa pesmom „ De trei ori am vrut să mor“ Crkveni hor protopopijata iz Negotina rumunske(vlaške) pravoslavne crkve otpevao je „Balada a lui Brancoveanu“ na oduševljenje svih prisutnih.

Gosti manifestacije su bili predstavnici Ambasade Rumunije iz Beograda sa njegovom ekselencijom Danielom Banuom ,kao i univerzitetski profesor sa univerziteta Babes-Boya iz Kluža Rumunija dr.Irimia Pop. Oni su ujedno bili i koorganizatori manifestacije koju su organizovali Evropski forum za kulturu i istoriju –filijala Srbija i Asocijacija roditelja koji zele da im deca uče rumunski u školi „SANDU TIMOC“.

Čast nam je bila što su manifestaciji prisustvovali i Zaviša Žurž predsednik Ariadne Filum iz Bora, Miroslav Grujić predsenik Izvršnog odbora Vlaške narodne stranke iz Bora. Dušan Prvulović direktor CRIS-a iz Negotina, Lucian Marina predsednik Društva za rumunski jezik iz Vojvodine, Dragan Lazarević predsednik Vlaha Pečke doline iz Mustapića,kao i narodni poslanik Slobodan Perić.

Izvor: Timoc press

TPKNEWS

Najnovine vesti, informacije, najave događaja iz Braničevskog okruga, Srbije, Regiona i Sveta.

E-mail [email protected]

Related Articles

Close